Међународна стандардна класификација занимања 2008

МЕЂУНАРОДНА СТАНДАРДНА КЛАСИФИКАЦИЈА ЗАНИМАЊА 2008

ISCO–08 је Међународна стандардна класификација занимања коју је усвојила Међународна организација рада 2008. године са циљем да задовољи све већу потражњу за међународно упоредивим подацима о занимањима, како за статистичке, тако и за различите административне потребе.

ISCO–08 представља:
  1. а) савремен и релевантан основ за међународно извештавање, упоредивост и размену статистичких и административних информација о занимањима,
  2. б) употребљив модел за развој националних класификација занимања и
  3. в) систем који омогућава директну употребу у земљама у којима није развијена сопствена национална класификација занимања.
Оквир који је коришћен за пројектовање и израду ISCO 08 заснован je на два кључна концепта: концепт посла и концепт вештине (квалификације).
Посао - скуп задатака и дужности који се обављају или треба да буду обављени од стране појединца, било да ради код послодавца или је самозапослен.
Концепт занимања - скуп послова чије главне задатке и дужности карактерише висок степен сличности. Занимање се може односити на посао који особа тренутно обавља као главни или додатни посао, на посао који ће обављати или на посао који је обављала.
Концепт квалификације - дефинисан као способност за обављање задатака и дужности у оквиру одређеног посла.

За потребе разврставања занимања у групе према ISCO-08 стандарду коришћене су две димензије концепта квалификације:

  • Ниво квалификације је дефинисан као функција комплексности и обима задатака и дужности који се обављају у оквиру одређеног занимања.
  • Специјалност (врста) квалификације обухвата:
    • области захтеваних знања
    • машине и алате који се користе
    • материјале са којима се или на којима се ради, као и
    • врсту добара и услуга које се производе

ISCO-08 дефинише четири квалификациона нивоа који су еквивалентни са одређеним нивоима образовања према Међународној стандардној класификацији образовања (ISCED) коју је усвојио UNESCO.

Квалификационим нивоима дефинисани су примери типичних или карактеристичних задатака неопходних за обављање послова одређеног нивоа сложености, као и знања и вештине које се захтевају код одређених занимања.

Концепт нивоа квалификације је углавном примењен на најопштијем нивоу агрегације, односно на нивоу група занимања, при чему је нагласак стављен на природу посла у односу на захтеве за формалним или неформалним образовањем и обукама.

Први квалификациони ниво обично обухвата извођење једноставних и рутинских послова најчешће мануелног карактера. Обављање ових послова може захтевати коришћење ручних алата попут лопате или једноставних електричних апарата попут усисивача. Послови укључују ручно дизање и премештање терета, паковање, складиштење робе и слично. За већину занимања се тражи физичка снага и издржљивост, а за неке послове се може захтевати основни ниво математичке и језичке писмености.

Знања и вештине неопходне за компетентно обављање занимања на овом квалификационом нивоу се стичу завршетком одговарајућих програма на нивоу примарног образовања, а за поједине послове се могу захтевати и кратке обуке на радном месту. За обављање занимања на овом нивоу је потребно поседовати образовање нивоа 1 према ISCED 2011.

Други квалификациони ниво обично обухвата извођење задатака као што су руковање машинама и електронском опремом, управљање возилима, одржавање и поправка механичке и електричне опреме, манипулисање подацима, разврставање и складиштење информација.Занимања на овом нивоу сложености обично захтевају читање и разумевање обавештења попут инструкција за заштиту на раду, вођење евиденција у вези са радом и прецизно извођење једноставних математичких операција.Многа занимања на овом квалификационом нивоу захтевају релативно напредан ниво математичке и језичке писмености и добре вештине интерперсоналне комуникације, а код неких занимања то су уједно и главне компетенције за рад.За многа занимања у овој групи се захтева висок ниво мануелне спретности.

Знања и вештине неопходне за компетентно обављање већине занимања на овом квалификационом нивоу се стичу завршетком одговарајућих програма на нивоу нижег или вишег секундарног образовања, односно постсекундарног нетерцијарног образовања.Више секундарно образовање, односно друга фаза секундарног образовања може обухватити и значајну компоненту стручног образовања и обуке на радном месту.Поједина занимања могу захтевати стицање специјализације постсекундарног образовања.У неким случајевима релевантно искуство или обука на радном месту могу представљати замену за формално образовање.Према ISCED 2011 ниже секундарно образовање (ниво 2) се дефинише као наставак примарног образовања односно друга фаза примарног образовања која почиње у петом разреду, а завршава у осмом разреду.Више секундарно образовање (ниво 3) почиње након тога (15 или 16 година старости) и ученике припрема за даље образовање или тржиште рада, а код појединих програма и за једно и за друго. Ниво 4 према ISCED 2011 се односи на специјализацију постсекундарног (нетерцијарног) образовања код којег садржаји нису много напреднији у односу на секундарно образовање и у функцији су проширивања знања свршених средњошколаца. У зависности од националног контекста ови програми се могу сматрати и вишим секундарним образовањем.

Трећи квалификациони ниво обично обухвата извођење комплексних техничких и практичних задатака за које се захтева обимно техничко, чињенично и процедурално знање из специфичне области.Занимања на овом нивоу обично захтевају висок ниво математичке и језичке писмености и добро развијене вештине интерперсоналне комуникације.Ове компетенције могу обухватати способности разумевања комплексних писаних материјала, припремање извештаја заснованих на чињеницама и подацима и вербалну комуникацију у сложеним ситуацијама.

Знања и вештине неопходне за компетентно обављање занимања на овом квалификационом нивоу се стичу завршетком одговарајућих студијских програма на високошколским установама у трајању од једне до три године, који не доводе до стицања првог нивоа терцијарног образовања.То су студије краћег трајања у оквиру прве фазе терцијарног постсекундарног образовања које су усмерене више на стицање практичних и техничких знања и вештина и припрему за тржиште рада, а могу обезбеђивати и проходност ка другим програмима на нивоу терцијарног образовања.Према ISCED 2011 реч је о нивоу 5.

Четврти квалификациони ниво обично обухвата решавање комплексних проблема, доношење одлука и креативност на основу обимних чињеничних и теоријских знања из специфичне области.Занимања на овом нивоу обично захтевају веома висок ниво математичке и језичке писмености и одличне вештине интерперсоналне комуникације.Ове компетенције обично обухватају способности разумевања комплексних писаних материјала, изношење и размену сложених идеја и концепата путем различитих медија као што су књиге, уметнички и други перформанси, слике или цртежи, извештаји или усмена излагања.

Знања и вештине неопходне за компетентно обављање занимања на овом квалификационом нивоу се стичу завршетком одговарајућих студијских програма у трајању од три до шест година, при чему се стичу квалификације у оквиру терцијарног образовања. Премa ISCED 2011 реч је о нивоу 6 (bachelor), 7 (master) и 8 (doctor).

Квалификациони нивои ISCО-08 и еквивалентни нивои образовања ISCED 2011
Ниво ISCO-08 Ниво ISCED 2011
4 8 „Doctor” или еквивалентан ниво
7 „Master” или еквивалентан ниво
6 „Bachelor” или еквивалентан ниво
3 5 Кратки циклус терцијарног образовања
2 4 Постсекундарно нетерцијарно образовање
3 Више секундарно образовање
2 Ниже секундарно образовање
1 1 Примарно образовање

Класификациона струкура ISCO-08 има четири нивоа агрегације, од највишег (најопштијег) ка најнижем (најдетаљнијем), тако да садржи следеће класификационе целине, према хијерархији:

  1. Групе
  2. Врсте
  3. Подврсте
  4. Скупине

Група је први, највиши ниво разврставања занимања која је означена једномесном шифром. Свака група означена је једноцифреним бројем од 0 до 9.Критеријуми за разврставање група су приближно исти ниво сложености послова и исти ниво образовања (са изузетком група 1 и 0 код којих постоји одређено одступање). Постоји 10 група занимања:

  • 1 Руководиоци
  • 2 Стручњаци и уметници
  • 3 Техничари и сарадници стручњака
  • 4 Административни службеници
  • 5 Услужна и трговачка занимања
  • 6 Пољопривредници, шумари, рибари и сродни
  • 7 Занатлије и сродни
  • 8 Руковаоци машинама и постројењима, монтери и возачи
  • 9 Једноставна занимања
  • 0 Војна занимања

Врста је други ниво разврставања занимања и означена је двомесном шифром, тако да се цифра десетице односи на групу којој припада, а цифра јединице на посматрану врсту. Критеријуми за разврставање врсте занимања су приближно иста сложеност послова, исти или сличан предмет рада, алат и остала опрема. Постоји 43 врсте занимања.

Подврста је трећи ниво разврставања занимања и означена је тромесном шифром, тако да се прве две цифре односе на врсту којој припада, а трећа цифра на подврсту унутар ње. Критеријуми за разврставање подврсте занимања суприближно иста сложеност послова занимања, слични материјали, опрема и алати који се употребљавају, као и сродна захтевана знања потребна за обављање послова занимања. Постоји 130 подврста занимања.

Скупина је четврти, најнижи класификациони ниво разврставања занимања и означена је четворомесном шифром, тако да се прве три цифре односе на подврсту којој припада, док четврта цифра означава конкретну скупину. Критеријуми за разврставање скупине занимања су врста рада, сродност и сложеност послова занимања. Постоји 436 скупина занимања, у оквиру којих се налазе међусобно сродна занимања или занимања блиских технологија рада.
Попис занимања у ISCO-08 садржи 7.018 назива. (ISCO-08 Index of occupational titles )